kontemplacije

     Kao kap vode, majušna ali savršena i čista, nek' takva bude i reč moja. Nek’ utoli žeđ žednome i nek stvori život tamo gde nađe plodno tle. I iako su reči moje samo kapi u okeanu života i znanja i one će naći svoje mesto, ma koliko malo bilo. I zrno peska je sićušno pa ipak, more peska čini pustinju, nepregledno i fascinantno prostranstvo.

     Daruj, čoveče, kap svoje vode, reč svoga znanja, učini da budeš deo stvaranja, deo života, ne samo nemi posmatrac, bespomoćan i nem, kao hladni, beživotni kip.

Budi deo dobra i dobro će biti deo tebe. Daj, i daće ti se.

     Zasadi svoje seme u plodnu zemlju i čekaj. I nadaj se i ne kloni duhom, jer što duže čekaš, bogatije će plod tvoj roditi i više ti sreće doneti.

Radi, čekaj i nadaj se.

I uspećeš, možda, da p(o)staneš čovek.

13/14.05’02.